Kumkvat

Kumkvat (Citrus japonica)

Kumkvat je zimzelena biljka koja pripada porodici Rutaceae, istoj kao i narandža, limun i mandarina. Poznat je po svojim sitnim, jajastim plodovima narandžaste boje koji se jedu sa sve korom. Osim što je dekorativan, kumkvat je i jestiv, otporan i relativno lako se gaji, što ga čini popularnim izborom za uzgoj u saksijama, dvorištima i pejzažnim vrtovima.

Poreklo i stanište

Kumkvat potiče iz južne Kine, gde se gaji već više od hiljadu godina. U Evropu je donet u 19. veku, a danas se uspešno uzgaja u mediteranskim i subtropskim klimatskim zonama širom sveta – uključujući južnu Evropu, SAD (Florida i Kalifornija), Australiju i delove Južne Amerike.

Izgled i karakteristike

Kumkvat je grmoliko drvo ili veliki žbun koji dostiže visinu od 2 do 4 metra. Ima tamnozelene, kožaste listove i bele mirisne cvetove koji se razvijaju u proleće i leto. Plodovi su mali (2–4 cm), ovalni ili okruglasti, sa tankom, slatkom korom i kiselkastom pulpom. Za razliku od drugih citrusa, plod se jede u celosti, bez guljenja.

Gajenje i nega

• Pozicija: Potrebna mu je sunčana pozicija, zaštićena od jakih vetrova.
• Zemljište: Propusno, bogato humusom, blago kiselo.
• Zalivanje: Umereno – ne voli previše vlage, ali ni isušivanje.
• Đubrenje: Tokom vegetacije (proleće–leto), citrusnim đubrivima.
• Orezivanje: Blaga rezidba se preporučuje radi oblikovanja krošnje.
• Zimovanje: Podnosi blage mrazeve (do -7°C), ali se u hladnijim područjima preporučuje gajenje u saksijama koje se zimi unose unutra.

Primena u pejzažnom uređenju

• Sadnja u ukrasnim saksijama (na terasama i balkonima)
• Akcentne biljke u kamenjarima i mediteranskim vrtovima
• Zimske bašte i staklenike

Zanimljivosti

• Ime „kumkvat“ potiče iz kineskog jezika i znači „zlatna narandža“.
• Plodovi kumkvata imaju više vitamina C po gramu od većine drugih citrusa.
• Kora se jede zajedno s plodom jer je slatka i puna etarskih ulja.
• Često se koristi za izradu marmelada, likera i kandiranog voća.
• Njegov plod zadržava boju tokom zime, čime pruža živopisne kontraste u pejzažu kad ostale biljke miruju.