Borovnica
Poznata po svojim slatko-kiselkastim plodovima bogatim antioksidansima, vitaminima i vlaknima, borovnica se danas smatra jednom od najzdravijih voćnih kultura na svetu.Pored izuzetne nutritivne vrednosti, borovnica ima i visok tržišni potencijal – bilo da se gaji za lične potrebe ili profesionalnu proizvodnju. Iako deluje nežno, pravilno odabrane sorte i dobra priprema zemljišta omogućavaju uspešan uzgoj i u našim klimatskim uslovima.
Poreklo i stanište
Borovnice prirodno rastu u hladnijim klimama Severne Amerike, Evrope i Azije. Najčešće se nalaze u vlažnim šumama, tresetištima i planinskim predelima. Danas se uspešno gaje u baštama i voćnjacima širom sveta, zahvaljujući otpornim sortama.
Izgled i karakteristike
- Visina: 0,5 m do 2 m
- Listovi: zeleni, ovalni, u jesen prelaze u crveno-narandžaste tonove
- Cvetovi: beli do ružičasti, zvonasti
- Plodovi: plavičasti, sivosmeđi do tamnoplavi, slatko-kiseli, bogati antioksidansima
Gajenje i nega
- Zemljište: isključivo kiselo, humusno i dobro drenirano
- Položaj: sunčano i zaštićeno od jakog vetra
- Zalivanje: redovno, naročito u sušnim periodima
- Đubrenje: đubrivima za acidofilne biljke
- Malčiranje: preporučuje se sloj piljevine ili kore oko korena
Rodnost i branje
- Počinje da rađa od 2–3. godine
- Period zrenja: jun–avgust (u zavisnosti od sorte)
- Bogat i postepen prinos tokom više nedelja
Primena i prednosti
- Sveža potrošnja, zamrzavanje, sokovi, džemovi, kolači
- Vrlo bogata antioksidansima, vitaminima C i K, vlaknima
- Niskokalorična i odlična za srce, mozak i imunitet
Zanimljivosti
- Tokom Drugog svetskog rata, britanski piloti su jeli borovnice da bi poboljšali noćni vid – verovalo se da antocijanini pomažu u boljoj adaptaciji na mrak.
- Kada se dobro posadi i neguje, žbun borovnice može da rađa i više od dvadeset godina, što je čini dugoročno isplativom za sadnju.
